Deca koja se smeju i smešna deca – smeh i rano detinjstvo

Abstrakt

Život dece i mladih ljudi u velikoj meri obeležen je smehom. Statistički gledano, deca se smeju mnogo više nego odrasli ljudi. Naš rad se bavi smehom predškolske dece, načinima na koji se ona smeju i međusobno zasmejavaju u svakodnevnoj komunikaciji, kao i načinima na koje deca ovog uzrasta zasmejavaju odrasle. Pratićemo dečji smeh od spontanog izražavanja i verbalizacije dobrog raspoloženja (fenomena koji Kornej Čukovski nazva „ekikiki”), preko dečjih nonsesnih dosetki, raznih oblika fonetskog i semantičkog izokretanja i izvrtanja reči i izraza, eufonijskih igara i dosetki, do dečjeg vica. Pokušaćemo da pokažemo kako se artikuliše specifičan dečji smehotvorni usmeno-književni kompleks, sačinjen od određenih žanrova i stilskih oblika, ali i kako se, naporedo s tim, formira smehotvorna socijalna zajednica kod predškolske dece. Na drugoj strani, deca predškolskog uzrasta, svojim naivnim načinom mišljenja, uspostavljanjem neobičnih i neočekivanih simboličkih odnosa i nerazumevanjem socijalnih relacija odraslih, često zasmejavaju odrasle. To je fenomen „dečjih usta”, koji ima svoje reflekse u usmenim žanrovima (vicu), ali i u tipovima iskaznog subjekta i fokalizatora u pisanoj književnosti (poeziji, pripoveci, romanu).